Susret...
Kažu mi, dolazi... Biće u gradu na par dana... Sigurno ćete se sresti... Budi spreman... Za šta... Pa ne ulazim u ring sa Tajsonom... Mada...
Kako li će to izgledati... Nije prošlo mnogo vremena, a kao da je prošla čitava večnost... Toliko se toga promenilo, a toliko toga je još uvek isto... Šta reći, kako se postaviti... Najbolje bi bilo da se uopšte i ne vidimo... Samo će biti neprijatno i njoj i meni... A voleo bih da je vidim, ne zato što očekujem nešto, naprotiv... Voleo bih da mogu da budem korektan prema njoj, da ne izaziva kod mene bujicu ciničnih komentara... Ne verujem da ću izdržati... Nikada pored nje nisam mogao da budem ono što jesam, pa ni sada... Plašim se svoje reakcije, da ne bude preterana, da je ne povredi... Pa šta i ako je povredi, zaslužila je... A možda i nije... Više ne znam ni šta sam dobio, ni šta izgubio, nekako mi je sve to tako daleko, kao da se nikada nije ni desilo... Kao da to vreme nije ni postojalo...
A jeste... Bila je i ostaće veliki deo mene, želeo ja to ili ne... Do kraja života...
